zivotinjsko carstvo

Samo je jedan sport koji protivničkoj strani ne daje ni najmanje izgleda za pobedu. I samo taj sport dopušta da se poraženi pojedu, oderu, prepariraju ili da se njihove glave odseku i obese na zid.

Uhvaćene životinje koje završe u cirkusima, zoološkim vrtovima ili akvarijumima ne prolaze mnogo bolje. U okruženje u koje ih stave one postaju predmet brige i nastojanja 'da se očuva njihova vrsta'. No, to je sve nego zabava.

Ljudi koji su lično posvedočili kako se postupa prema životinjama u tom
'svetu zabave' reći će vam da su u većini slučajeva životi ovih životinja ispunjeni strahom, mučenjem, stresom, depresijom, izgladnjivanjem... S druge pak strane, životinje koje učestvuju u raznoraznim borbama nemaju apsolutno nikakve šanse, i njihov je jedini spas smrt na kraju krvave igre.

Lov nije sport! Držanje životinja u zatočeništvu nije zabava! Borbe
životinja nisu igra!

Reč sport sinonim je za takmičenje, a ne za ubijanje iz zasede ili proganjanje nevinih životinja. U ovom kontekstu, reč lov pre se može poistovetiti s masakrom, a sam čin lova varvarskim i okrutnim načinom zabave.

 
Na Zapadu je sve raširenija pojava eko-turizma, odnosno 'lova' na životinje fotoaparatima, a ne puškama. U eko-turizmu nalaze se veliki potencijali - nova radna mesta, veliki priliv novca od stranih i domaćih turista, ali i upoznavanje s prirodom. Zaštita okoline i približavanje životinjama, koje više neće visiti sa zidova kao trofeji nego živeti svoje živote, istinski su. Iz tog razloga, Prijatelji životinja pozdravljaju i zalažu se za promovisanje eko-turizma umesto varvarskog i nehumanog lova na nedužne životinje.

Za razliku od sjaja povezanog s cirkusima, životi životinja koje u njima nastupaju prilično su bedni. Budući da životinje prirodno ne voze bicikle, ne dube na svojim glavama ili ne skaču kroz zapaljene obruče, bičevi, električne palice i ostale sprave često se koriste kako bi se naterali da izvode trikove.

Više od 40.000 bikova varvarski se ubije svake godine u španskim arenama. 20% bikova dobija sredstva za otvaranje stolice i omamljujuća sredstva pre ulaska u arenu. Od 200 bikova samo 1/5 ih dobije protivupalne lekove koji mogu 'zamaskirati' povrede koje umanjuju njihovu snagu, pre nego što je borba i započela. Bikovima se 'briju' odnosno otupljuju rogovi, a u oči im utrljavaju masnu kremu kako bi im zamutili pogled. Pre nego što matador uđe u ring, pikador ubada i reže vratne mišiće biku. Borbe bikova okrutan su i krvavi sport u kojem bikovi nemaju apsolutno nikakve šanse.

Borbe pasa znaju biti još okrutnije - ako ništa drugo onda iz razloga što se odvijaju daleko od očiju javnosti i gotovo uvek ilegalno - dok psi, baš kao i konji koji se koriste u trkama pre kojih se zlostavljaju drogama, i stresa koje proživljavaju usled transporta, svoje mizerne živote završavaju prevremenom i nasilnom srmću.

'Nalaženje zadovoljstva u okrutnosti nešto je vrlo ponižavajuće. Ono pokazuje da je takva osoba nesvesna svetosti života i samog smisla života. Nešto je vrlo podlo i zlo u životima muškaraca i žena koji uživaju u uništavanju bespomoćnog života, posebno u onome što danas nazivamo 'krvavim sportovima''. -  F. C. Baker.