zivotinjsko carstvo

Samo je jedan sport koji protivničkoj strani ne daje ni najmanje izgleda za pobedu. I samo taj sport dopušta da se poraženi pojedu, oderu, prepariraju ili da se njihove glave odseku i obese na zid.

Uhvaćene životinje koje završe u cirkusima, zoološkim vrtovima ili akvarijumima ne prolaze mnogo bolje. U okruženje u koje ih stave one postaju predmet brige i nastojanja 'da se očuva njihova vrsta'. No, to je sve nego zabava.

Ljudi koji su lično posvedočili kako se postupa prema životinjama u tom
'svetu zabave' reći će vam da su u većini slučajeva životi ovih životinja ispunjeni strahom, mučenjem, stresom, depresijom, izgladnjivanjem... S druge pak strane, životinje koje učestvuju u raznoraznim borbama nemaju apsolutno nikakve šanse, i njihov je jedini spas smrt na kraju krvave igre.

Lov nije sport! Držanje životinja u zatočeništvu nije zabava! Borbe
životinja nisu igra!

Reč sport sinonim je za takmičenje, a ne za ubijanje iz zasede ili proganjanje nevinih životinja. U ovom kontekstu, reč lov pre se može poistovetiti s masakrom, a sam čin lova varvarskim i okrutnim načinom zabave.

 
Na Zapadu je sve raširenija pojava eko-turizma, odnosno 'lova' na životinje fotoaparatima, a ne puškama. U eko-turizmu nalaze se veliki potencijali - nova radna mesta, veliki priliv novca od stranih i domaćih turista, ali i upoznavanje s prirodom. Zaštita okoline i približavanje životinjama, koje više neće visiti sa zidova kao trofeji nego živeti svoje živote, istinski su. Iz tog razloga, Prijatelji životinja pozdravljaju i zalažu se za promovisanje eko-turizma umesto varvarskog i nehumanog lova na nedužne životinje.

Za razliku od sjaja povezanog s cirkusima, životi životinja koje u njima nastupaju prilično su bedni. Budući da životinje prirodno ne voze bicikle, ne dube na svojim glavama ili ne skaču kroz zapaljene obruče, bičevi, električne palice i ostale sprave često se koriste kako bi se naterali da izvode trikove.

Više od 40.000 bikova varvarski se ubije svake godine u španskim arenama. 20% bikova dobija sredstva za otvaranje stolice i omamljujuća sredstva pre ulaska u arenu. Od 200 bikova samo 1/5 ih dobije protivupalne lekove koji mogu 'zamaskirati' povrede koje umanjuju njihovu snagu, pre nego što je borba i započela. Bikovima se 'briju' odnosno otupljuju rogovi, a u oči im utrljavaju masnu kremu kako bi im zamutili pogled. Pre nego što matador uđe u ring, pikador ubada i reže vratne mišiće biku. Borbe bikova okrutan su i krvavi sport u kojem bikovi nemaju apsolutno nikakve šanse.

Borbe pasa znaju biti još okrutnije - ako ništa drugo onda iz razloga što se odvijaju daleko od očiju javnosti i gotovo uvek ilegalno - dok psi, baš kao i konji koji se koriste u trkama pre kojih se zlostavljaju drogama, i stresa koje proživljavaju usled transporta, svoje mizerne živote završavaju prevremenom i nasilnom srmću.

'Nalaženje zadovoljstva u okrutnosti nešto je vrlo ponižavajuće. Ono pokazuje da je takva osoba nesvesna svetosti života i samog smisla života. Nešto je vrlo podlo i zlo u životima muškaraca i žena koji uživaju u uništavanju bespomoćnog života, posebno u onome što danas nazivamo 'krvavim sportovima''. -  F. C. Baker.

Sibirski tigar je dug od vrha njuške do kraja repa 3,2 m. Visina do ramena može biti do 1 metra, što ga čini najvećim i nasnažnijim među tigrovima. Može težiti od 200 do 250kg. Crne pruge na tigrovom rđavo-žutom krznu raspoređene su po celom telu, pri čemu ne postoje dve identične životinje te se pruge mogu uporediti sa otiskom prstiju kod čoveka. Osnovna boja na leđima je tamnija, sa strane malo svetlija. Sa donje strane tela i unutrašnjost nogu krzno je bele boje. Dlaka sibirskog tigra je duža i gušća od dlake ostalih tigrova.

Glava mu je okrugla, urešena manjim ušima, na kojima sa zadnje strane dolazi po jedna veća bela mrlja. Oči su mu žutosmeđe, a njuška nešto kraća od njuške lava. Brkovi dužine i do 20 cm ukras su glave, dok s bočnih strana obraza ima dužu dlaku. Jezik mu je dug i hrapav, a u čeljustima ima snažne očnjake s vrlo oštrim rubom s unutrašnje strane, poput noža, a njihova dužina seže i do 6 cm. Na dugim i snažnim nogama ima ogromne šape s pet prstiju s oštrim i dugim kandžama, koje prema potrebi uvlači ili izvlači. Rep sibirskog tigra može imati dužinu do 90 cm. Ženka sibirskog tigra manja je od mužjaka, ali ima sva obeležja kao i mužjak.

S toliko mnogo divnih alternativa za vunu, krzno i kožu, jednostavno nema potrebe da koristite kožu životinja kako biste se obukli. Za svaki vuneni pulover, kožni kaput ili jaknu, ili pak komadić ukrasnog krzna, životinja se muči i unakažava na načine koji bi svakoj saosećajnoj osobi izazvali jezu kroz telo. Ovce, krave, lisice,zečevi, kune zlatice i ostale životinje, iskorišćavane zbog njihovog runa, krzna ili kože, osećaju bol i pate baš kao i psi i mačke koje držimo u svojim domovima, ali ipak im se kidaju komadići njihovog mesa, podvrgavaju se elektrošokovima, lome im se vratovi i režu grla, često bez ikakvih anestetika.

Svake godine se za samo jedan kaput od životinjskog krzna ubije: 10-24 lisica, 16-20 dabrova, 20-30 rakuna, 30-40 oposuma, 40-60 kuna zlatica, 60-120 muskatnih miševa, 100-400 veverica, 130-200 činičila,180-240 hermelina.

 
Postupak nastanka bundi nije nimalo etičan i ekološki, a životinje
uzgajane za krzno ne samo da svoje čitave živote provedu zatočene u skučenim žičanim kavezima, zatrpane prljavštinom, grumenima krzna i izmetom drugih životinja, s žicom koje im se urezuju u šape, već su neprestano izložene ekstremnim vremenskim uslovima, gladi, žeđi, stresu i kanibalizmu.

Zato u ubijanju životinja za krzno nema ničeg humanog. Pre deranja kože s krznom, životinjama se lome vratovi, ubrizgavaju otrovi u srce, truju se plinom ili ubijaju strujnim udarima od 240 volti tako što se životinji gurne električno šilo u vaginu ili rektum, a metalni vodič u njena usta. Ponekad su životinje samo omamljene i živima im se odere koža. Da li biste vi želeli da ste na njihovom mestu?