zivotinjsko carstvo

Sibirski tigar je dug od vrha njuške do kraja repa 3,2 m. Visina do ramena može biti do 1 metra, što ga čini najvećim i nasnažnijim među tigrovima. Može težiti od 200 do 250kg. Crne pruge na tigrovom rđavo-žutom krznu raspoređene su po celom telu, pri čemu ne postoje dve identične životinje te se pruge mogu uporediti sa otiskom prstiju kod čoveka. Osnovna boja na leđima je tamnija, sa strane malo svetlija. Sa donje strane tela i unutrašnjost nogu krzno je bele boje. Dlaka sibirskog tigra je duža i gušća od dlake ostalih tigrova.

Glava mu je okrugla, urešena manjim ušima, na kojima sa zadnje strane dolazi po jedna veća bela mrlja. Oči su mu žutosmeđe, a njuška nešto kraća od njuške lava. Brkovi dužine i do 20 cm ukras su glave, dok s bočnih strana obraza ima dužu dlaku. Jezik mu je dug i hrapav, a u čeljustima ima snažne očnjake s vrlo oštrim rubom s unutrašnje strane, poput noža, a njihova dužina seže i do 6 cm. Na dugim i snažnim nogama ima ogromne šape s pet prstiju s oštrim i dugim kandžama, koje prema potrebi uvlači ili izvlači. Rep sibirskog tigra može imati dužinu do 90 cm. Ženka sibirskog tigra manja je od mužjaka, ali ima sva obeležja kao i mužjak.

S toliko mnogo divnih alternativa za vunu, krzno i kožu, jednostavno nema potrebe da koristite kožu životinja kako biste se obukli. Za svaki vuneni pulover, kožni kaput ili jaknu, ili pak komadić ukrasnog krzna, životinja se muči i unakažava na načine koji bi svakoj saosećajnoj osobi izazvali jezu kroz telo. Ovce, krave, lisice,zečevi, kune zlatice i ostale životinje, iskorišćavane zbog njihovog runa, krzna ili kože, osećaju bol i pate baš kao i psi i mačke koje držimo u svojim domovima, ali ipak im se kidaju komadići njihovog mesa, podvrgavaju se elektrošokovima, lome im se vratovi i režu grla, često bez ikakvih anestetika.

Svake godine se za samo jedan kaput od životinjskog krzna ubije: 10-24 lisica, 16-20 dabrova, 20-30 rakuna, 30-40 oposuma, 40-60 kuna zlatica, 60-120 muskatnih miševa, 100-400 veverica, 130-200 činičila,180-240 hermelina.

 
Postupak nastanka bundi nije nimalo etičan i ekološki, a životinje
uzgajane za krzno ne samo da svoje čitave živote provedu zatočene u skučenim žičanim kavezima, zatrpane prljavštinom, grumenima krzna i izmetom drugih životinja, s žicom koje im se urezuju u šape, već su neprestano izložene ekstremnim vremenskim uslovima, gladi, žeđi, stresu i kanibalizmu.

Zato u ubijanju životinja za krzno nema ničeg humanog. Pre deranja kože s krznom, životinjama se lome vratovi, ubrizgavaju otrovi u srce, truju se plinom ili ubijaju strujnim udarima od 240 volti tako što se životinji gurne električno šilo u vaginu ili rektum, a metalni vodič u njena usta. Ponekad su životinje samo omamljene i živima im se odere koža. Da li biste vi želeli da ste na njihovom mestu?